Pi­še: dr Vu­kić Ilin­čić


Uspjeh Pr­ve san­džač­ke di­vi­zi­je 6. i 7. ja­nu­a­ra, ni­je mo­gao da po­bolj­ša op­štu si­tu­a­ci­ju u ko­joj se na­la­zi­la cr­no­gor­ska voj­ska ka­da je u pi­ta­nju glav­ni za­da­tak – od­bra­na ze­mlje. Moj­ko­vač­ka bit­ka ni­je mo­gla po­bolj­ša­ti si­tu­a­ci­ju cr­no­gor­ske voj­ske.
Cr­no­gor­ska Vr­hov­na ko­man­da uspjeh kod Moj­kov­ca mo­gla je is­ko­ri­sti­ti za ma­ne­var­sku od­bra­nu ra­di po­vla­če­nja cr­no­gor­ske voj­ske za srp­skom voj­skom. Ona je svo­jim pla­nom naj­ja­čoj ope­ra­tiv­noj gru­pi od Ča­ko­ra do Šće­pan-po­lja da­la ulo­gu da po­lo­ža­je od­sud­no bra­ni.
Pre­gru­pi­sa­va­njem San­džač­ke voj­ske u de­cem­bru 1915. go­di­ne, for­mi­ran je Va­so­je­vić­ki od­red u či­ji sa­stav su ušle Gor­njo­va­so­je­vić­ka i Do­njo­va­so­je­vić­ka bri­ga­da i Če­tvr­ti re­grut­ski kom­bi­no­va­ni ba­ta­ljon sa od­go­va­ra­ju­ćom ar­ti­lje­ri­jom i mi­tra­lje­skim odje­lje­nji­ma. Od­red je imao oko 4.600 lju­di. Ko­man­dant od­re­da bio je sta­ri voj­vo­da, di­vi­zi­jar La­kić Voj­vo­dić, a na­čel­nik šta­ba Vu­le To­mo­vić.
Zbog po­vla­če­nja srp­ske voj­ske iz Me­to­hi­je „za­pri­je­ti­la je opa­snost pro­do­ra austro­u­gar­skih sna­ga od prav­ca Pe­ći k An­dri­je­vi­ci i onih od De­ča­na i Đa­ko­vi­ce pre­ko Bo­gi­će­vi­ce ka Pla­vu i Gu­si­nju.“ U di­rek­ti­vi, još od 24. de­cem­bra 1915. go­di­ne, ge­ne­ral Ke­veš je VI­II kor­pu­su i 62. di­vi­zi­ji kao cilj po­sta­vio za­u­ze­će Be­ra­na.
Va­so­je­vić­ki od­red za­u­zeo je po­lo­ža­je oko Tur­ja­ka. Bor­be su se vo­di­le oko Tur­ja­ka, pre­ma Bi­je­lom Po­lju, od Azan­skih gre­da u prav­cu Lo­zne i Za­to­na.
Za hra­brost po­ka­za­nu u bor­ba­ma Va­so­je­vić­ki od­red je do­bio pri­zna­nje kra­lja Ni­ko­le, ko­je gla­si: „Mo­jim hra­brim Va­so­je­vi­ći­ma iz­ja­vlju­ju­em Mo­ju Kra­ljev­sku bla­go­dar­nost, ka­ko na hra­brom i ne­u­stra­ši­vom dr­ža­nju u bor­ba­ma pro­ti­vu mno­go nad­moć­ni­jeg ne­pri­ja­te­lja, ta­ko isto i na hu­ma­nim i brat­skim po­stup­ci­ma is­hra­nju­ju­ći ne sa­mo voj­ni­ke va­so­je­vić­kih bri­ga­da, već i osta­le voj­ni­ke cr­no­gor­ske i sr­bi­jan­ske voj­ske, ko­ji dej­stvu­ju i pro­la­ze pre­ko nji­ho­ve te­ri­to­ri­je.
Is­traj ju­nač­ki so­ju Va­sov, ve­li­ka srp­ska po­ro­di­co, da se hva­liš i po­no­siš me­đu Mo­rem i Du­na­vom dok god bu­de Sr­ba i ju­na­ka. Is­traj­te naj­ljep­ši si­no­vi mo­ji! Kralj.“
Pe­tog ja­nu­a­ra 1916. go­di­ne 59. di­vi­zi­ja i 17. brd­ska bri­ga­da 53. di­vi­zi­je, ot­po­če­le su na­stu­pa­nje pre­ma Be­ra­na­ma; 6. ja­nu­a­ra na­pad je bio na glav­nom po­lo­ža­ju Tur­jak – s. Go­du­ša, ko­ji je ne­pri­ja­telj za­u­zeo osim Tur­ja­ka, gdje su se pro­du­ži­le ogor­če­ne bor­be; 7. i 8. ja­nu­a­ra na Tur­ja­ku su se ta­ko­đe vo­di­le bor­be. Pred mno­go nad­moć­ni­jim ne­pri­ja­te­ljem Va­so­je­vić­ki od­red se mo­rao po­vu­ći na li­je­vu oba­lu Li­ma za od­bra­nu Be­ra­na. „Pe­de­set de­ve­ta di­vi­zi­ja pro­du­ži­la je na­pa­de na Be­ra­ne i za­u­ze­la ih tek 10. ja­nu­a­ra 1916. go­di­ne, po­sle ogor­če­ne bor­be.“
U tom vre­me­nu Ča­kor­ski od­red spre­ča­vao je uspje­šno na­di­ra­nje 9. brd­ske bri­ga­de kroz do­li­nu Peć­ke Bi­stri­ce pre­ma An­dri­je­vi­ci.
(NA­STA­VI­ĆE SE)